NON SCHOLAE SED VITAE DISCIMUS - 25 GODINA BEOGRADSKE OTVORENE ŠKOLE
U inspirativnom tekstu profesora Đure Šušnjića „Zašto Beogradska otvorena škola“, mogu se pročitati sledeći redovi koji su trajno obeležili suštinu naše težnje da stvaramo uslove za svestrani razvoj ličnosti i poštovanje osnovnih demokratskih i humanističkih vrednosti i načela. On je 1994. godine zapisao: „Neformalne obrazovne oblike valja sagledati ne samo kao dopunu formalnog sistema obrazovanja nego i kao njegovu kritiku: pravo na pobunu protiv zastarele i umorne škole nikada ne zastareva, kao i pravo na izbor vlastitog životnog puta. Biti odgovoran za nova iskustva znači biti uvek u razvoju: čuvaj se zatvorenog sistema, ma kako se u njemu osećao siguran. Pisac „Pobunjenog čoveka“, Alber Kami, tačno kaže – Svest dolazi na svet pobunom. Zalažemo se zato, za Školu koja razvija kritičko mišljenje, a ne za školu koja neguje pasivno pamćenje: neko može puno da pamti a da ništa ne razume. Želimo da iz naše škole ne izađu uski stručnjaci nego široko obrazovani ljudi. Škola ne proizvodi toliko stručnjake koliko stvara mislioce. Hteli bismo da osnovni metod našeg rada bude strpljiv i plodan razgovor, a ne predavanje ex catedra: od kulture govora prema kulturi razgovora!“
Od izuzetne je važnosti sada kada obeležavamo 25 godina rada Beogradske otvorene škole da se setimo ovih mudrih i podsticajnih reći profesora Đure Šušnjića jer su one bile i ostale glavno filozofsko i pedagoško opredeljenje Beogradske otvorene škole. U njenoj osnovnoj postavci bilo je opredeljenje da se studentima pruži što širi i kompleksniji uvid u osnovna kretanja savremenog društva, ali i saznanja o tome kako i na koji način je došlo do određenih društvenih pojava. Tako je uspostavljana danas toliko potrebna ravnoteža između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, što je od posebne važnosti u ostvarivanju što šireg i multidisciplinarnog uvida u složene društvene i socijalne procese. Može se slobodno reći da je tokom ovih 25 godina težnja za razvijanjem kritičkog mišljenja i dijaloga bilo i ostalo trajno opredeljenje i usmerenje Beogradske otvorene škole.
Kada se sagleda letopis BOŠ-a, može se sačiniti povest neformalnog obrazovanja u Srbiji u poslednje dve decenije, ali i pratiti društveni i politički razvoj društva u Srbiji. Otvorenost za nove ideje i inicijative, kao i spremnost da se menjaju programske oblasti i teme uvek su krasile BOŠ. Upravo zahvaljujući toj otvorenosti, kao i sposobnosti da se prepoznaju ključni izazovi i trendovi u društvu, pored studentskog programa škola je orijentisala svoje delovanje i na važne društvene i socijalne probleme, pojave i procese: proces evropskih integracija Srbije, njegovo praćenje i aktivno učestvovanje u njemu, razvoj obrazovanja i obrazovnih politika, proučavanje religije i inter-religijskog dijaloga, razumevanje promena koje donosi četvrta tehnološka revolucija, uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja kao i šire bavljenje unapređivanjem zapošljivosti, razvoj omladinske politike, traženje odgovora na izazove transformacije energetike, zaštite životne sredine i klimatskih promena, praćenje korupcije u visokom obrazovanju, dobro upravljanje… Raznovrsnost tema kojima se BOŠ bavio, kojima se bavi, kao i one na koje će u budućnosti nastojati da odgovori, još jednom potvrđuju nepisano pravilo da može da opstane samo ona organizacija i poduhvat koji su spremni da pored svoje organizacione strukture neprestano menjaju programske i tematske oblasti, ali i strateške ciljeve.
Važno je istaći i to da, iako je Beogradska otvorena škola prvenstveno nastala kao škola za studente, ona je kroz celu svoju istoriju ostala širom otvorenih vrata i za sve druge ljude spremne da uče za život. Kroz brojne obuke, treninge, seminare, svoja znanja i veštine unapređivali su predstavnici organizacija i institucija iz različitih sektora našeg društva: preko predstavnika političkih stranaka, do zaposlenih u državnoj upravi, gradovima i opštinama, kao i predstavnici privatnog sektora. U različitostima poslova koje obavljaju i tema kojima se bave, ujedinila ih je otvorenost i spremnost da menjaju i unapređuju sebe, svoje okruženje i zajednicu u kojoj rade.
Sve ovo ukazuje da je Beogradska otvorena škola, čuvajući i unapređujući svoj program namenjen studentima uspela da na pravi način prati zahteve vremena u kome delujemo, neprestano se prilagođavajući izazovima savremenog društva i strateški se opredeljujući da deluje u onim oblastima koje su od izuzetnog značaja za razvoj društva u Srbiji u kojoj se sprovodi težak proces tranzicije, političke i socijalne transformacije.
Možda danas, nakon 25 godina trajanja slogan Beogradske otvorene škole Non scholae, sed vitae discimus ( Ne učimo za školu nego za život), dobija na pravom značaju i smislu.
Marinko Vučinić
Predsednik Skupštine Beogradske otvorene škole
