Onaj ko ne žudi za izborom,

ne može ga ni vršiti…izabrati - to zvuči ljudski.

Borislav Pekić, Neobjavljeni dnevnik, 1955/59, 1983/84

Priča o aktivnostima Beogradske otvorene škole (BOŠ) u osmišljavanju i unapređivanju javnih politika je priča koja odslikava uspone i padove razvoja građanskog društva i demokratskih vrednosti u Srbiji i regionu – od velikih očekivanja procvata demokratije do sumornog vrzinog kola nedovršene tranzicije čiji smo svi akteri, svedoci i čije gorke plodove ovih dana ubiremo. Susret BOŠa i javnih politka je došao nekako prirodno. Proces donošenja odluka i rešavanja problema koji počiva na objektivno proverljivim dokazima i činjenicama, dijalogu i partnerstvu (a to je suština javne politike) je utkan u viziju Beogradske otvorene škole.

Uključivanje u proces stvaranja i primene javnih politika ne samo onih koji donose odluke, već i onih koji promene traže i onih na koje se te promene odnose, stvara osećaj slobode -  da svako može učiniti nešto za sebe i druge, osećaj slobode da se zalaže za promenu koja možda nije po meri svih, koja je drugačija, ali u koju se veruje i za koju se bori. Sloboda da se u ovom procesu učestvuje, da se argumentovano kritikuje, ali i poštuje promena koju predlaže neko ko misli drugačije.

Znanje čini javne politike moćnim sredstvom za rešavanje problema i stvaranje promena u zajednici. To je tako zato što znanje omogućava konkretne korake ka promeni, čineći samu promenu izvesnijom (ne sigurnom, jer u javnim politikama promenu nikada ne možete garantovati). Učešće i doprinos znanjem, informacijama, predlozima i angažovanošću jača pripadnost svakog učesnika procesu. Ovim se povećava i stepen zalaganja za primenu rešenja problema ili promene jednom kada oni budu prihvaćeni. Razmenom znanja u procesu stvaranja i primene javnih politika uspostavljaju se novi i jačaju postojeći dobri odnosi među učesnicima. Osnažuje se osećaj pripadnosti, gradi se identitet jedne zajednice. Samim time znanje je ključno sredstvo pripadnika jedne zajednice da se, u okruženju koje karakterišu različite turbulencije i velike neizvesnosti, između uspeha i neuspeha odlučuju za uspeh.

Resursi kojima raspolažemo su ograničeni – za razliku od problema sa kojima se susrećemo. Stoga je inovacija nužno vezana za javne politike. Uspešan uticaj na javne politike često se ne meri po količini informacija koje neko poseduje, po količini sredstava ili po količini formalnog planiranja. On se meri po sposobnosti da se bude inovativan unutar postojećih ograničenja, sposobnosti da se ponudi nešto novo, drugačije što će omogućiti rešenja za promene, koja počivaju na onome što imamo, a ne na onome šta nam treba.

Priča o javnim politikama i BOŠ-u je priča o naporima jedne posvećene organizacije da menja na bolje zajednicu čiji je deo. Mali akter u složenoj mreži javne politike koji je, zaražen idejom da se problemi mogu rešavati na činjenicama zasnovanim javnim politikama, počeo da zagovara ovaj koncept pre nekih drugih kojima je ovo pozvanje bilo odgovornost i obaveza. Entuzijasta posvećen prenošenju znanja i mentorisanju drugih kako da osmišljavaju i primenjuju javne politike u praksi, svestan ograničenja njihovog domašaja u društvu koje i dalje traga za svojim demokratskim identitetom.

BOŠ-ova priča o javnim politikama je priča o uvođenju koncepta, terminologije i instrumenata vezanih za osmišljavanje javnih politika u Srbiju i regionu. To je priča o obrazovanju i osvešćivanju istraživača, strukovnih udruženja i obrazovnih institucija da svoje znanje stave u službu rešavanja konkretnih problema; priča o povezivanju građana, organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava, vladinih institucija na zajedničkoj misiji unapređenja kvaliteta života za sve kroz partnerstvno, otvorenost i odgovornost u radu.

Konkretnije – to je priča o uspostavljanju okvira za karijerno vođenje i savetovanje, o povezivanju tržišta rada i sveta obrazovanja za mlade, priča o stvaranju institucija koje će omogućiti zajednički rad na donošenju odluka u oblasti životne sredine na lokalnom nivou, priča o procedurama i praksama za energetski odgovornije zajednice, o okvirima i instrumentima za transparentnije i inkluzivnije pristupne pregovore o članstvu Srbije u EU. Priča za koju je potrebno mnogo više od skromnog priloga jednoj monografiji da bude ispričana.

Kroz priču o javnim politikama BOŠ želi da učini političare nosiocima promene u praksi, a ne opsenarima velikih obećanja; da učini istraživače onima koji ne doprinose znanju zarad znanja već zbog rešavanja problema; da pomogne organizacijama civilnog društva da budu kompetentan i nezamenljiv partner javnim vlastima; konačno, da pomogne građanima u menjanju sopstvene svesti i shvatanju da su oni aktivni partneri, a ne pasivni akteri u rešavanju problema i pokretanju promena u zajednicama u kojima žive.

Priča o javnim politikama je za BOŠ, u suštini, priča o ljudima. To je nebrojeno puta ispričana priča o neprimetnim herojima i beskompromisnim borcima koji nisu deo BOŠa, a koje je BOŠ imao priliku da uči i da od njih uči kako se rešavanjem problema treba boriti protiv zatvorenih, klaustrofobičnih zajednica bez jasne vizije o svojoj budućnosti, zajednica nespremnih za saradnju, samodovoljnih u svojoj sopstvenoj percepciji, nesposobnih da rešavaju probleme i odgovaraju na zahteve građana u svojoj suštini. Hvala im na tome i radujemo se novim pričama koje dolaze.

Vladimir Pavlović

Koordinator praktičnih politika u Beogradskoj otvorenoj školi

Portali