Razvoj kao imperativ nije ostao rezervisan samo za najbolje studente, već se proširio i na ceo region, odnosno zemlje bivše Jugoslavije kroz prve škole i seminare političke edukacije i inter-religijskog dijaloga.
Ispričati 25 godina priče o ljudima nije lak zadatak. Broje se hiljadama ljudi, koji su tu priču kreirali, dopunjavali je, stavljali svoje reči i teme, razvijali diskusije u nepredvidivim pravcima, ugrađivali u nju svoje želje i potrebe. Ali, s druge strane, upravo su ljudi ono što je čini lako pričljivom.
Razvoj ljudskih resursa u okviru Beogradske otvorene škole traje koliko i sama Beogradska otvorena škola. Tokom 25 godina rada i razvoja, teme su se menjale, metodi rada unapređivali, ciljevi izoštravali, ciljne grupe korisnika i saradnika širile, ali je razvoj ljudskih resursa bio neizostavni deo svih tih promena, a tako je i danas.
Regrutacija i selekcija, obuka i razvoj, motivisanje i nagrađivanje, vrednovanje učinka i dostignuća i njihovo praćenje, kao i svi kompleksni segmenti upravljanja ljudskim resursima bile su aktivnosti BOŠ-a od samih početaka 1993. godine. Danas, ne samo kompanije kao nosioci društvenog i ekonomskog razvoja, već i javna uprava gde inovacije po pravilu znatno kasnije stignu, ozbiljno rade na ljudskim resursima. Opšte je prihvaćena činjenica da je karijera promenljiva i dinamična kategorija i da podrazumeva stalno učenje. Na tržištu rada, zapošljivost i napredovanje, ne zavise samo od stručno-tehničkih znanja, već u velikoj meri od veština poput timskog rada, komunikacije, odlučivanja. Pažljivo vođen proces testiranja i razgovora, odnosno selekcije kandidata podrazumeva ozbiljan rad višečlanih timova, ali se neophodnost tog procesa ne dovodi u pitanje. Ulaganja u razvoj kroz obuke, vebinare i druge online alate, posebno izgrađene programe mentorisanja, coachinga više nisu teško dostižan standard multinacionalnih kompanija. Mentorstvo i razvoj su reči koje nose ozbiljnu težinu i značenje. Evaluacija programa, procesa učenja, učesnika programa, predavača, zaposlenih, menadžera i asistenata nije opcioni, već podrazumevani deo procesa. A upravljanje i razvoj ljudskih resursa ne mogu biti zaokruženi bez pažljivo planiranog i sprovođenog procesa praćenja učinka i rezultata.
Uloga i učešće Beogradske otvorene škole u kreiranju jednog okruženja u kom razvoj ljudskih resursa ima ovo i ovakvo mesto je veoma veliki. O tome govore brojevi, slike, ali možda i najvažnije, reči ljudi koji dolaze iz toliko različitih oblasti i sektora, a sve je to predstavljeno u ovoj monografiji. Počevši od 1993. BOŠ je počeo sa razvojem ljudskih resursa ne zanemarujući nijedan njegov aspekt. Jedinstveni multidisciplinarni jednogodišnji obrazovni program od početka je okupljao pažljivo odabrane i najbolje studente. Program je pružao brojna znanja koja do tada nisu bila deo nijednog obrazovnog programa poput građanskog društva, tržišne privrede, opšte kulture uvodeći multidisciplinarni pristup. Ono što je posebno nezamislivo, jeste u vremenu hiperinflacija i međunarodne sankcije, raditi sa mladim ljudima na veštinama. BOŠ je u tadašnji program uveo veštine prezentovanja, komunikacije, pregovaranja i brojne druge. Umrežavanje je bio značajan segment programa uz obavezno mentorstvo od strane istaknutih stručnjaka za izradu tutorskih radova. Nastava je bila nova i drugačija od svega što je i polaznicima i predavačima do tada bilo poznato. Izvodila se kroz interaktivna predavanja, simulacije i radionice i podrazumevala je obaveznu evaluaciju sesija i predavača. U to vreme prvi uspeh jeste bio naučiti sve učesnike procesa da koriste sve mogućnosti takvog obrazovanja i razvoja.
Iz početka se i jeste puno naučilo jer se od jednogodišnjeg programa BOŠ razvio u organizaciju kroz koju je u prvih 10 godina prošlo više stotina domaćih i stranih predavača i saradnika. Razvoj kao imperativ nije ostao rezervisan samo za najbolje studente, već se proširio i na ceo region, odnosno zemlje bivše Jugoslavije kroz prve škole i seminare političke edukacije i inter-religijskog dijaloga. Radilo se i na unapređenju metoda obrazovanja. Danas, kada se govori o neophodnosti digitalizacije svih procesa, nije loše podsetiti se da je BOŠ realizovao prve online obuke u Srbiji i uveo internet kao metod rada u obrazovanje. Prepoznato je i umrežavanje kao posebno značajan adut u razvoju, pa je BOŠ je osnovao Alumni mrežu jednogodišnjeg obrazovnog programa.
Jedan od rezultata u priči o razvoju ljudskih resursa na koje BOŠ mora biti posebno ponosan jeste iniciranje i kompleksno uvođenje te priče u državnu upravu. Kreiranje podsticajnog okruženja za razvoj bilo koje priče nužno podrazumeva i uključivanje države kao aktera, a to je često veoma izazovno. BOŠ je, kao organizacija civilnog društva, prvi primenio sistemski pristup regrutaciji, selekciji, izradi i realizaciji programa obuke državnih službenika za proces evropskih integracija. Portfolio tema i programa vremenom je postajao raznovrsniji, ali i usluge razvoja pa je BOŠ počeo da pruža ekspertsko-adminstrativnu podršku institucijama i ekspertsko-mentorsku podršku organizacijama civilnog društva. Učešće u kreiranju zakonskih i strateških dokumenata u oblasti razvoja ljudskih resursa, poput Strategije karijerinog vođenja i savetovanja, u podršci pri osnivanju institucija poput Nacionalne akademije za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, u radu eminentnih udruženja poput Srpske asocijacije menadžera, Privredne komore Srbije, Američke privredne komore, doprinos radnim grupama poput Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija, takođe je deo priče o razvoju ljudskih resursa.
Jedan od kvaliteta, ali i razloga trajanja BOŠ-a svako jeste prepoznavanje trendova i postavljanje standarda i obrazaca. Tako je BOŠ upotpunio i zaokružio svoju priču o ljudskim resursima uvodeći u nju poslovni sektor kao veoma bitnog, često najinovativnijeg aktera kada se govori o ovoj oblasti, a u civilnom sektoru često zanemarenog. Kreiran je portfolio usluga namenjenih poslovnom sektoru, unapređena saradnja i razmena u oblasti razvoja ljudskih resursa, a to povezivanje se prenelo i na druge oblasti.
BOŠ razvoj ljudskih resursa ne usmerava samo prema spolja, već njime menja i unapređuje i sopstveni rad. Reorganizovana je unutrašnja struktura, usvojeni dokumenti i uspostavljane procedure za unutrašnji razvoj. Tokom prošle godine zaposleni u Beogradskoj otvorenoj školi učestvovali u preko 150 obuka, konferencija, treninga, studijskih poseta, kroz koje su unapređenim kapaciteti 38 zaposlenih u različitim oblastima. Na 24 konferencije članovi BOŠ tima su bili govornici i predstavljali rad BOŠ-a u oblastima kojima se bave.
Tokom prethodnih 25 godina razvoj ljudskih resursa je bio sastavni deo metoda, ciljeva, projekata, aktivnosti Beogradske otvorene škole. Otvorenost i inovativnost jesu vrednosti Beogradske otvorene škole i kao takve verovatno će u narednih 25 godina dovesti do novih strateških ciljeva, novih saradnika, projekata, tema. Ono što će sigurno ostati deo priče i tokom narednih 25 godina jeste razvoj ljudskih resursa.
Evica Kuč
Menadžerka biznis komunikacija Beogradske otvorene škole
